Архива

Archive for фебруар 2011

Dopis_Teze_110227

28/02/2011 Постави коментар

PMF_Dopis_Teze_110227.doc

Категорије:Вести

2-Konacan-nastavni-plan-za-gimnaziju

28/02/2011 Постави коментар

2-Konacan-nastavni-plan-za-gimnaziju.pdf

Категорије:Вести

Preporuke UNESCO ICT v1

28/02/2011 Постави коментар

Preporuke UNESCO ICT v1.doc

Категорије:Вести

NPS: Dopis MP – 19-10-2010

28/02/2011 Постави коментар

U prilogu se nalazi zvaničan dopis NPS upućen MP 19.oktobra 2010. godine.

dopis_gimnazija_19_10_10cir.pdf

Категорије:Вести

PMF_Dopis_Teze_110227

28/02/2011 Постави коментар

PMF_Dopis_Teze_110227.doc

Категорије:Вести

Statistika: Starosna i obrazovna struktura stanovništva

27/02/2011 Постави коментар

Poštovani,

U prilogu se nalazi dokument Zavoda za statistiku u kome se vidi starosna i obrazovna struktura stanovništva:

Ovde je data analiza koliko domaćinstava (kao i preduzeća) ima računar, koliko koristi internet…
Interesantno je da se većina stanovništva (preko 80%)  informiše uglavnom preko TV.

Pozdrav,
Dragan Ilić

IKT2008s.pdf

Категорије:Вести, Инфо, КГС, Наша школа, ПДИС, Разно, УПИС, УСПРС, Упис2011, ФБГ

Dobrivoje iz Niš – Neću takav odgovor

27/02/2011 Постави коментар

 

Добривоје из Ниш – Нећу такав одговор

Поштована господо,

Србија је једина земља у Европи која образовање третира као јавну потрошњу, а не делатност од националног значаја коју би слободно требало сматрати ПРОИЗВОДНОМ јер ће ускоро то бити једина покретачка грана нашег неписменог и поданичког друштва где је две трећине народа или потпуно или функционално неписмено. Желео бих рећи нешто о суштинском неспоразуму информатичара и као просветних радника али и као представника свих осталих ИТ грана, и са друге стране актуелне државне власти.
Наиме, на једној страни тог својеврсног фронта је држава и МП које најмање у Европи издваја за образовање док све земље Европске Уније за образовање издвајају 6-7 % бруто националног дохотка (Финска чак 9%), Србија издваја само 3,18%. Резултат тога је по последњем попису, 40% становништва које је неписмено или има основну школу као највиши образовни домет. Док на једној страни имате школе у којима се хиљаде ђака стиска у три или четири смене, дотле на другој страни постоји 546 школа које похађа укупно 1543 ученика. Дакле, 546 школа има ђака колико и Земунска гимназија, али зато имамо 546 директора! ТОТАЛНО РАСИПНИШТВО!!!! Неко ће поставити питање какве то има везе са овом темом? Ја бих рекао огромне…Горе наведени подаци које сам скупио по нету показују неозбиљност нашег Министарства и немоћ да делује у било ком облику и правцу на сузбијању корупције, расипништва, срозавања угледа школског особља.
На све то се може додати и наше горуће питање ДРАСТИЧНЕ РЕДУКЦИЈЕ ПРЕДМЕТА ИНФОРМАТИКЕ које већ поприма конотацију завршене приче јер је као и многе друге ствари у нашем систему НЕМОГУЋЕ ПРОМЕНИТИ. Знаш, то се тако одлучило…комисија је тако одлучила…, то не може да се деси, па нису ваљда луди…НЕЋУ ТАКАВ ОДГОВОР!!!!!
Годину дана се у јавности спекулише о тајанственом предлогу реформе гимназија, посећују се форуми, конференције, заказују четвртковне седнице и округли столови а све са циљем да се ова нација поред 40% традиционалне неписмености, сада и информатички тотално уназади. Великом броју посетиоца овог и већине других форума је јасно колико су релевантни чиниоци доношења оваквих одлука у криву и желе да неким последњим атомима снаге призову памети МП-БоГоВе.
Поједине колеге су увелико разрадиле предлоге наставних планова и програма, циљева и исхода изучавања предмета ИТа али се плашим да је узалуд јер све што ће на крају остати иза свега овога нећемо ни сазнати – неки од ~ 700 запослених у МПу ће ненамерно избрисати податке или их неће знати одштампати.
Можда није сувишно још једном напоменути извештај интернационалног истраживања ПИСА за 2003. годину, где се види да је просечно достигнуће ученика у Србији у домену математичке и језичке писмености и вештине решавања проблемских задатака на једном од последњих места у свету. У конкуренцији 41. земље обухваћених истраживањем, Србија се пласирала на 36. место. Тако је , на пример, у математици на најнижем нивоу на скали знања. Ниједан задатак није решило 22% наших ученика, а европски просек је 10%. Све задатке решило је 1 % наших ђака, а просек земаља ОЕСД је 6%.
Овако нешто би требало јако да забрине и челнике у МПу поред тога што нас савесне раднике већ одавно забрињава.
ИНФОРМАТИЧКА писменост и основа се мора уврстити у сам врх ОСНОВНИХ НАЦИОНАЛНИХ стратегија, научних, развојних, подстицајних.
Не волим да понављам већ доста тога реченог на овом форуму али морам нагласити да Информатика је далеко од пуког “кликања”, далеко од тзв. Фејсовања (пуно је деце у нашој земљи која су управо коришћењем и превеликим усмеравањем на социал нетwоркинг доживела јако јако непријатна искуства”. Информатика је можда једина област илити предмет који у овом тренутку кроз своје тематске целине побуђује деци логичко размишљање у адолесцентској доби када суи сами најрањивији и тиме, о д г о в р н о т в р д и м, правилно усмерава и утиче на стварање здравих когнитивних веза у вршњачким интеракцијама. . Да би се нека земља развијала, кажу светски стручњаци, неопходно је да 40-50 % становништва похађа факултет. У развијеним европским државама тај проценат је нешто преко 40 %, а код нас до сада је факултет завршило 6 % популације.
Био бих најсрећнији када би господа из високог друштва чула наш глас и схватила да ће оваквом реформом довести гимназије у незавидан положај а самим тим и читав образовни сyстем у Србији.
Апелујем на МП да осети тај времеплов који се зове ОБРАЗОВАЊЕ и схвати да прекидом карике ћемо се наћи на два супротна краја једног неспојивог или можда дуго неспојивог ланца који мора имати континуитет као и све остало у природи…

Категорије:Вести, Инфо, КГС, Наша школа, ПДИС, УСПРС, Упис2011, ФБГ

Dušan Ćirić – Naučna pismenost naroda

27/02/2011 1 коментар

Душан Ћирић – Научна писменост народа

Програм: Покретање процеса научног описмењавања, на коме би требало да се темељи реформа школства у Србији.

Научна писменост народа представља врхунски национални интерес сваке државе која претендује да својим грађанима обезбеди пристојан живот. Покретање процеса научног описмењавања захтев је времена у коме живимо и услов да будемо pавноправни са другим народима у европској заједници народа. Постављање процеса научног описмењавања народа у нашој држави могуће је уз озбиљне друштвене реформе, а пре свега реформе школског система. Покретање и вођење овог процеса посао је централних и локалних органа власти. Оне су дужне да за достизање тог циља организују коалиције и партнерства са научно-образовним институцијама, привредним субјектима, невладиним сектором и другим интересним групама.
Овај програм је дизајниран тако да буде потстицај покретању процеса научног описмењавања младих људи. Он је подршка просветним радницима да буду први носиоци тог процеса.
Када кажемо научна писменост мислимо на знање и разумевање основних научних поставки и научних процеса, као и способност њиховог коришћења у доношењу личних одлука, у учествовању у јавним и културним пословима, и повећању продуктивности. Научна писменост значи да појединац може да поставља питања која произилазе из његове радозналости у свакодневном искуству и да на та питања налази или одређује одговоре. Она значи и способност да се описују објашњавају и предвиђају природни феномени, а такође и способност да се са разумевањем прати научно популарна литература, води конверзација о њој и процењују њени закључци. Научна писменост подразумева да појединац може идентификовати спорна питања која су у основи националних и локалних одлука и да компетентно изрази свој став полазећи од своје научне и технолошке информисаности.
Научно писмен грађанин мора бити способан да процењује квалитет научне информације на основу својих извора и метода које је способан да користи. Научна писменост подразумева и капацитете да се постављају и процењују аргументи засновани на доказима и да се користе закључци из таквих аргумената на одговарајући начин. Појединци ће своју научну писменост изражавати на различите начине, било да користе техничке изразе или излажу научне концепте и процесе. Постојаће разлике у научној писмености појединаца, неко ће више разумети концепте друштвених, а неко природних наука. Научна писменост ће имати различите нивое и форме, она ће се ширити и продубљивати читавог живота, не само у току школског доба. Но став према науци и разумевање њене вредности у раним годинама обликују развој научне писмености појединца у старијем добу.
Данас када свет обилује производима научних истраживања, научна писменост људи је први захтев, објективна потреба сваког појединца, услов за доношење исправних одлука и начин да се достигне способност разумевања научних и технолошких достигнућа. Свако уосталом има право и на задовољство сазнавања света који нас окружује.
Научна писменост има посебну важност на радним местима, наиме све је више послова који траже савременије вештине, способност од људи да уче, закључују и мисле креативно, да доносе одлуке и решавају проблеме. Разумевање науке и процес научног закључивања суштински су пут за то.
Познавање основа науке и научно закључивање појачава многе вештине које људи користе свакодневно, да креативно решавају проблеме, да критички мисле, да сарађују у раду и раде тимски, да користе технолошка достигнућа ефективно и да цене учење у току целог живота. Економска продуктивност друштва тесно је повезана са технолошким вештинама радне снаге.
Захтев научне писмености подразумева драматичне промене у ученичком начину размишљања и проблем како да те промене буду прихваћене и како да наставници буду едуковани и да држе корак са променама.
Научно знање, разумевање и способности морају бити централни аспект образовања, а наука централни аспект друштва.
Идеја научне писмености претпостављаја укључење свих младих у процес научног описмењавања уз претходно дефинисане нивое разумевања и способности које је код њих неопходно развити. Неприхватљива је ситуација где је нека популација младих обесхрабрена да се бави науком и где јој је ускраћена прилика да се научно образује. Изврсност у научном образовању је досезање идеала да сви млади људи могу постићи разумевање науке ако им се да прилика.
Научна писменост тесно је повезана са технолошком писменошћу, наиме, наука и технологија разликују се у циљу: циљ науке је да разуме свет природе, а циљ технологије је да прилагођава свет људским потребама. Технологија као дизајн, паралела је науци као истраживању. Наука и технологија су уско повезане. Конкретни проблем обично има свој научни и технолошки аспект. Потреба да се нађу одговори на питања о свету природе упућује на потребу нових технолошких производа, као што технолошке потребе иницирају научна истраживања. Уосталом технолошки продукти од пенкала до компјутера представљају алате који помажу разумевање природних феномена.
Реализацијом пројекта, желимо да постигнемо следеће ограничене циљеве:

1. Да мобилишемо наставно-образовну заједницу за подршку идеји научног описмењавања народа, а пре свега младих људи, и да просветним радницима претставимо напоре који се у развијеним земљама чине на том плану. Окупљање просветних радника око идеје научног описмењавања створило би нове односе у школским колективима и потребу да просветни радници раде тимски, како међусобно, тако и са свим носиоцима процеса образовања и васпитања.
2. Да са просветним радницима у интерактивном односу дођемо до, за наше школе, применљивог модела процеса научног описмењавања и уђемо у тај процес користећи њихово искуство и знање. Тако би просветни радници на својим радним местима постали креатори реформи нашег школског система и носиоци процеса научног описмењавања народа. Као реализатори врхунског националниг циља, просветни радници би повратили достојанство струке и ауторитет у друштву.
3. Да научне појмове на којима се заснива настава у школама, а из области математике и природних наука заснујемо на нивоу матичних факултета по прецизно дефинисаном програму.
4. Да моделирамо наставу за поједине наставне садржаје и презентирамо како ће се ти садржаји користити за будуће школовање деце. Реализација овог циља природно намеће потребу сарадње просветних радника на свим нивоима школства.
1. Први ефекат реализације пројекта требало би да буде придобијање просветних радника за идеју научног описмењавања и дефинисање њихове улоге у научном описмењавању ученика. Дугорочни ефекат реализације пројекта је промоција научног знања, разумевања и способности у централни аспект образовања, а науке у централни аспект друштва.
2. Други резултат који се очекује је анализа положаја заједнице просветних радника у односу на друге важне играче у процесу образовања и васпитања, као што су школски надзорници, локална и републичко министарство, струковна удружења, универзитет и факултети у оквиру универзитета, локални и централни органи власти, родитељи, медији, издавачке куће итд. Наиме, неопходне реформе школства за достизање научне писмености не могу извести просветни радници сами, већ сви носиоци процеса образовања и васпитања заједно. Потребно је зато идентификовати препреке и погодности у нашем школском систему за процес научног описмењавања младих и стварање за наше прилике применљивог модела тог процеса. На овај начин резултати пројекта могу бити корисни за одговарајуће реформе школства.

3.Трећи резултат пројекта који се може очекивати је упознавање учитеља, наставника и професора средњих школа са научним достигнућима која носе програм разредне наставе у школама, посебно из математике и природних наука, са анализом како се и у ком облику, појмови обрађени у нижим разредима заснивају у вишим разредима школа и на матичним факултетима. Овај сегмент реализације пројекта треба просветним радницима да омогући да се користе научним материјалом који покрива њихове школске активности и да наставе самостално усавршавање. Могући шири ефекат ових резултата пројекта је промоција схватања да су наставници ресурс свог усавршавања и усавршавања других.

4.Достизање научне писмености тражи време и драматичне промене у школском систему. Оно подразумева нови начин наставе и учења где се наука достиже, а не види као нешто по себи дато, где се истраживање истиче као метод достизања знања и разумевања света. Програм треба да покаже како се до конкретних знања, а у оквиру наставних садржаја, може доћи научним истраживањем и закључивањем.
Многе су земље улагале огромна средства да креирају радна места са високим захтевима научне и технолошке писмености. Да ухвати, па одржи корак на глобалном тржишту и наша земља мора да креира таква радна места и да има грађане способне да раде на таквим местима. Од реформи процеса образовања и васпитања тражи се зато више него што је наука у процесу, тражи се да ученици уче вештине као што су посматрање, закључивање и експериментисање. Тражи се да централни аспект учења науке буде истраживање, и да када се ангажује у истраживању, ученик описује објекте, догађаје, поставља питања, тестира објашњења према текућем научном знању и комуницира своје идеје са туђим, да идентификује претпоставке, користи критичко и логичко мишљење уочава алтернативна објашњења и да на тај начин ученик активно развија своје разумевање науке комбинујући научно знање са својим расуђивањем и умним вештинама.

Наш програм почива на уверењу да предстоје такве реформе образовања и васпитања у нашој држави које ће свим младим људима пружити прилику да буду научно писмени. Ми видимо будућност у којој сви грађани наше државе, фамилијаризовани са основним научним идејама и процесима, имају богатије и продуктивније животе. Таква визија може бити велика нада и оптимизам за нашу државу, може бити моћна обједињујућа снага читавог друштва.
У програму који треба да се реализује у свим фазама пројекта промовишу се просветни радници као представници научне заједнице у својим школама, чији професионални развој захтева интеграцију знања о науци, знања о учењу, педагошког знања и познавања психологије младих, као и употребу тих знања у научном образовању ђака. У току реализације пројекта сарадници на пројекту раде међусобно и са наставницима интегришу знање и искуство. Процес укупног образовања и васпитања третира се интегрално као процес кроз који се изграђују научни појмови, излажу и образлажу научни концепти, истражује и закључује. Сарадници на пројекту који и сами уче, комуницирају међусобно и са полазницима радионица које су предвиђене у пројекту, и интегришу знање и искуство по свим питањима научног описмењавања младих људи.

Категорије:Вести, Инфо, КГС, ПДИС, УСПРС, ФБГ

Ukidanje informatike

27/02/2011 Постави коментар
Категорије:Вести, Инфо, КГС, Наша школа, ПДИС, УПИС, УСПРС, Упис2011, ФБГ

USPRS: Kompjuteri su moćna alatka i ulaganje u obrazovanje

27/02/2011 Постави коментар
Категорије:Вести, Инфо, КГС, Наша школа, ПДИС, Разно, УПИС, УСПРС, Упис2011, ФБГ