Архива

Archive for 20/03/2011

Ниш 20.март – Слађа

Вечерње новости: Миодраг Зец

 

Дајемо гас, а идемо уназад

   Реконструкција има смисла када је нешто већ добро постављено, па евентуално побољшавате додацима и преправкама. Проблем, не само владе Мирка Цветковића, већ и претходних, јесте у томе што је сама конструкција лоша. А онда свако реновирање изазива читав низ трошкова, а од тога се не може направити стабилна грађевина.Овако у интервјуу за „Новости“ професор економије на Филозофском факултету Миодраг Зец одговара на питање да ли верује премијеру Цветковићу када каже да би са новом владом бољи живот могао да дође врло брзо.
* Шта уопште у последњој години мандата може да се реализује од 10 прокламованих циљева, ако се зна да је, мање-више, Влада давала иста обећања и пре три године?
– Није споран списак циљева, већ чињеница да се у многим областима дешавало потпуно супротно од обећаваног и планираног. Затим, када се сваки од постављених циљева анализира појединачно, види се читав низ проблема и очигледно је да доста ствари неће бити лако спровести. Неке су и потпуно нејасне. На пример, шта значи „пожељна снабдевеност са пожељним ценама“? За некога је пожељна и могућа цена кромпира од 200 динара, неко не може да плати ни 20 динара за килограм.
* Значи ли то да су у праву они који тврде да се власт одлучила на реконструкцију како би себи купила још мало времена и одложила ванредне изборе?
– Иако је реконструкција изнуђена политички, пуна концепцијских, статусних и персоналних ограничења, можда би било добро да Влада у последњих годину дана отаља то што може, али да предложи промену неких капиталних ствари којима ће се позабавити следећа влада, па да коначно почнемо да градимо друштво на бољим темељима.
* Кажете да Србија мора да се врати корак назад да би могла да направи два напред. На шта конкретно мислите?
– На то да наши политичари треба да изађу и отворено кажу у каквом се тешком стању налазимо, да сви засучемо рукаве и почнемо да радимо. А дешава се потпуно супротно. Политичари тврде да смо лидери у региону, а имамо најмање плате, највеће незапосленост и инфлацију. Онда у кризи тражимо алиби за лош стандард. У Црној Гори, од када је криза почела, плате су порасле за сто евра, а код нас су за толико пале.
* Због чега је Србија већ деценијама недовршена држава?
– Ми смо недовршена држава јер зидамо кућу већу од оне коју можемо да направимо. Имамо погрешну представу о себи, патимо од маније величине. Погледајте само наше село, сваки други заселак има кућу од 300 квадрата, али неомалтерисану, без струје… И онда цео животни век проведе у дашчари крај те куће. Може ли та кућа да има 50 квадрата, али да буде завршена, удобна, у цвећу? Може, ако се промени вредности систем.
* Многи су очекивали много брже промене после 5. октобра, али то се није догодило…
– Промене које су извршене биле су само површне и персоналне, уместо да се економски и политички систем постави на нове темеље. Зашто све наше револуције имају полет, па застој – од 1945. до 5. октобра? Зато што иду на прерасподелу већ постојећег, а не на стварање новог. Џаба се отимаш о бунар у који вода више не пристиже. То се десило нама. Овде се потпуно погрешан сигнал шаље народу, па сви мисле да ће се у хаосу снаћи и отети. А у општем галиматијасу неће се отети ништа осим сопствене будућности.
* Може ли се уопште кренути у сређивање државе са преобимном партијском администрацијом и овом политичком гарнитуром, у којој се исти људи врте на власти?
– Врте се у зачараном кругу, али све је мање и мање извора из којих могу да покрију празна обећања која дају. Стартовали смо са великим капиталом који се зове нада и очекивања. Тог капитала више нема.
* Шта очекујете од поруке председника Тадића да министри треба да се обуздају од испуњавања унутарстраначких потреба и да воде рачуна о државним интересима?
ЗАДУЖИВАЊЕ БРИНЕ

* Дa ли забрињава брзина задуживања?
– Та брзина је тако драматична да је постала видљива и алармантна чак и онима који деле службени оптимизам.
– Волео бих да тај апел уроди плодом и не бих искључио могућност да се то деси. У најбољем интересу је и људи који воде државу да се ствари уреде, да буду одрживе. Код нас људи не верују да има смисла учити, већ набавити партијску књижицу. То мора да се промени.
* Шта би требало хитно предузети како би Србија почела да се и суштински реформише и унапређује?
– Наш највећи економски проблем је системски дефицит који се непрекидно креира. Уместо да се он решава, стално се проналазе начини како да се минус покрива. То не може бесконачно да траје. С друге стране, политика коначно мора да буде персонализована, морамо да знамо кога смо изабрали и ко треба да одговара за неиспуњена обећања.
* Управо су код укидања бланко оставки жестоки отпори у поједним странкама, и поред притисака из ЕУ да се то промени…
– Мора да се промени концепт избора народних посланика, како бисмо уместо 250 послушника добили 150 аутономних људи, од интегритета, који ће креирати добре законе и тако дати конструкцију новог модела државе.
* Како коментаришете то што последње анкете показују да је поверење у власт у марту пало испод 10 одсто?
– И редистрибуција ничега има свој крај. Као што сам већ рекао, наши политичари, али и бизнисмени, били су оријентисани на стокове, да се дочепају земље, зграда, очекујући да ће то другима скупље препродати. Сад се не зна ко више кука – да ли најбогатији или најсиромашнији. Не зна се чије су сузе врелије. И развија се патолошка потреба да сви треба да буду санирани. Па ко ће бити санатор?
ПРОМЕНЕ ИЛИ ГАНГРЕНА
* Шта ће се наредних месеци дешавати са курсом и инфлацијом?
– Док год не решимо проблем системског дефицита, систем се не може опоравити, што значи и да ће бити тешко обуздавати инфлацију. Мора да се потпуно реконструише систем, то није лако и биће све теже што се више одлаже. Сада је Србија пред избором – да ли ће то учинити организовано, на траси радикалних промена и брзог оздрављења, или ће тонути у агонију, гангренозно стање, све док не остане ниједан здрав орган наше привреде.
* Европа?
– Ту илузији треба хитно разбити. Европа да је тако давала, од ње ништа не би остало. Европа је дошла овде да нас смири, уљуди, разоружа. Сад каже – мора да се ради, а не да се паметује.
* Како гледате на захтеве привредника који очекују већу помоћ државе, јер су они ти који запошљавају, пуне буџет?
– То је још једна од заблуда. Па не пуни дуванска индустрија буџет са 10 одсто, већ ми који пушимо! Државну касу пуне грађани Србије, потрошачи. Не запошљавају бизнисмени зато што воле раднике, већ зато што другачије не могу ништа да зараде. То не значи да предузетничка класа нема свој значај, али интереси су ти који су доминантни. Зато је мудра држава и мудар економски систем онај који нас наводи да чинећи најбоље за себе чинимо добро и за друштво. А наш систем нас навикава да отимамо једни другима.
* Да ли смо дотакли дно кризе?
АРАНЖМАН СА ММФ ИЗНУЂЕН * ДА ли сте за или против новог аранжамана са ММФ?
– Аранжман са ММФ је изнуђен. Мораш са њима у аранжман јер си дужан и они ти дају новац не зато што те воле, већ из интереса, пошто брину о ликвидности читавог система. Властодршцима поручујем да морају да преузму одговорност, а не да зову ММФ у помоћ за ствари које морају сами да реше.
– Не. Уосталом, српска криза не може да се реши без радикалног ремонта државе и економског модела. Може само да се затрпава спољним интервенцијама којих ће бити све мање и мање. Дошао је ђаво по своје. Овде се мора радити више, а примати мање, и то неко мора да каже.
* Процене су да је од почетка кризе чак 450.000 људи остало без посла, а број запослених у јавном сектору је и поред амбициозно најављене рационализације остао готово нетакнут…
– Није реч о томе да посла нема, па Србија је запуштена и ту има много тога да се уради. Проблем је што нема организације. На пример, овде се закони праве да би се неко запослио, а не да би се побољшао систем. Рецимо, зашто је важење личне карте скраћено са десет на пет година? Зато што је сада потребно дупло више људи за тај посао! Данима вам могу набрајати сличне, бесмислене примере.
* Колико је још одрживо овакво стање?
– Моја сугестија људима на власти је да им је боље да приону на радикалне реформе, јер ће и њима бити удобније да владају у сређеној, стабилној земљи. Сада живимо у држави која је у перманентном ванредном стању, која шлајфује у месту. Наш привредни мотор троши енергију, захтева непрекидне корекције и поправке, а не даје резултате. Додајемо гас, а идемо уназад. И, што је најгоре, ствара се привид о болу који ће донети операција која се зове системске промене. А то је наш једини излаз. Овде ће бити страшно напето ако се настави прерасподела мањка. Ваљда ће то коначно да схвате и они који воде државу.

Данијела Милинковић

„Вечерње новости“

Категорије:Вести, Инфо, Разно, УСПРС

УСПРС: Недеља 20.март

 

Сазивају се седнице наставничких већа

Начелници школских управа имали су, у петак, састанак са главнокомандујућим у Кризном штабу Министарства просвете са само једним налогом:“Угушити штрајк, по сваку цену!“.Наиме, пошто су неки директори по други пут одбили да спроведу незакониту наредбу министра просвете донета је следеће одлука. – Начелници морају, под хитно, у понедељак наложити директорима школа да и току дана сазову ванредне седнице наставничких већа, са само једном тачком дневног реда-Изјашњавање запослених да се прекине штрајк, да се „звони на 45 минута.“ и да се усвоји план надокнаде. Сада се поставља питање, да ли ће наставници, синдикалци, присуствовати овим седницама и донети такве одлуке? Наставничко веће не одлучује о прекиду штрајка, то је свима јасно, али да ли ће се такве одлуке донети, то зависи искључиво од оних који гласају за такав начин прекида штрајка, који је још у току.Уколико донесу такве одлуке, ко је онда крив?Синдикат? Зато су сад синдикалци на великом испиту.На њима је да одлуче.
InfoUSPRS

Subota 19.mart – noć